Слободан Зрнић

Важићи су Срби из села Аржано код Имотског и Рашћани код Дувна. У селу Аржано (раније Ржано) је 1725. Миле Важић добио земљу. Његова породица је имала 15 чланова.  Након Првог св. рата више породица Важића је колонизовано у добровољачко насеље Степановићево у Војводини. У Рашћанима код Дувна (Томиславграда) 1991….

Članak je 1875. godine izašao u listu “Zastava”, vođenog od strane Srba u Vojvodini, tačnije, pokrenuo ga je i uređivao Svetozar Miletić. Predstojeći tekst napisali su i potpisali istaknuti Srbi u Drnišu toga vremena: U “Dalmati” autonomaško-talijanskom glasilu br. 5. 11. i 12. neki dopisnici, koji se Hrvati-Katolici nazivaju, najbezobraznijim…

Аутор: Слободан Зрнић Планина Леотар која се издиже изнад Требиња, са његове северне стране, оригинално се звала Леутар, а та верзија се паралелно користи и данас. Највиши врх се налази на 1.244 m надморске висине. Постоји старо мишљење да је планина добила име по грчкој речи leios или leioteros (светло,…

Аутор: Слободан Зрнић Павасовићи су српско племе/род из Скрадинског Поља код Скрадина (Далмација). Презиме је настало по имену Павас, које би било једна варијанта Павла (слично презименима Вукасовић, Томасовић, Витасовић). Од Млечана су као војводе добили земљу у пољу код Скрадина, те звања капетана и сердара територије Шибеника и Скрадина….

Куштримовић је српско презиме из Доње Коњуше код Прокупља. “Куш трим” (као јунак) је поклич из албанског језика, а постоји и албанско лично име. Познат је био харамбаша Рабљен Васојевић 17. века из околине Берана, кога су Албанци због храбрости прозвали – Куштрим. Погинуо је 1756. или 1768. у сукобу…

Пећер је српско презиме из села Полача код Книна. Крсна слава је Митровдан. На попису 1948. била су 22 Пећера у Полачи.

Српско презиме Перак заступљено је у селима Магаљдол и Присоје, између Мркоњић Града и Јајца (Босна). Крсна слава је Ђурђевдан. Бројнији су Хрвати Пераци око Јајца и у више села на територији Хрватске.

Пераковић је српско презиме из села Врањак код Модриче (Босна). Славе Митровдан. Најстарији познат Пераковић из Врањка је Игњо, који је 1870. добио сина Благоја. Пераковићи Хрвати су бројни на подручју Огулина и Краловца.

Тресовић је српско презиме из Чадиња код Пријепоља и Горобиља код Пожеге. Мирко Тресовић из Чадиња је записан 1884. у књигама манастира Милешева. У Горобиљу је 1869. убијен Јован Тресовић.

Дадасовић је српско презиме са подручја Јосипдола (Лика). Најбројнији су у селима Оток Оштаријски и Подвељун. Крсна слава је Ђурђевдан. Презиме је документовано 1699. године у Отоку Оштаријском.