Порекло презимена, село Горњи Карин (Обровац)
Горњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Обровцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. На територији села је изразито брдовит, крашки рељеф. Издвајају се брда Стража (643 м), Греда Иванишева (542 м), Драгашева главица (547 м), Голић (565 м), Вршина (448 м), Ђукине…
› више информацијаПорекло презимена, село Доњи Карин (Бенковац)
Доњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. Село се налази у врло уском и дугом крашком пољу, правца северозапад-југоисток, у којем су смештена и суседна насеља – Придрага и Поповићи. Територија села захвата 700 м обале…
› више информацијаПорекло презимена Школопија
Школопија је врло ретко српско презиме из села Миочић код Дрниша (Далмација) Крсна слава је Свети Јован. На попису становништва 1948. године, било је 8 Школопија у Миочићу. Документовани су на млетачким катастрима из 18. века.
› више информацијаПорекло презимена Шурдоња
Шурдоња је ретко српско презиме, пореклом из села Врбник код Книна (Далмација). Једна породица је након Првог светског рата колонизована у Сретеново на Дојранском језеру. Слава је Никољдан. У Врбнику је 1948. године било 13 Шурдоња у 2 домаћинства.
› више информацијаПорекло презимена Шумаруна
Шумаруна је ретко српско презиме, пореклом из села Врбник код Книна (Далмација). Неки су одселили у Славонију (Винковци) и Војводину, где им је презиме измењено у Шумарунић. Слава је Никољдан. У Врбнику је 1948. године било 10 Шумаруна у 2 домаћинства. Мијо Шумаруна (1762-1817), Марко Шумаруна (1783-1818), Никола Шумаруна (рођ….
› више информацијаПорекло презимена Кејић
Кејић је српско презиме из села Куљани код Двора на Уни (Хрватска) и Краљеваца код Руме (Србија). У Куљанима је 1948. било 12 Кејића у 6 домаћинстава (једини у Хрватској). Слава је Јовањдан. Још 1600. године се помиње Радман Кејић, приликом пресељења људи на аустријско-турску границу. Симо Кејић је евидентиран…
› више информацијаПорекло презимена Бјелаковић
Бјелаковић је српско презиме из Босне и Херцеговине и Црне Горе. Бјелаковићи у Гацком су документовани 1487. године (из књиге Српске породице Војводства Светог Саве) У Видрићу код Сокоца су Бјелаковићи са славом Никољдан. Много их је страдало у Другом светском рату. У Рогатици су Бјелаковићи са славом Аранђеловдан. У…
› више информацијаПорекло презимена, насеље Сретеново (Дојран, Македонија)
Сретеново је насеље у Македонији, на јужној обали Дојранског језера. У непосредној близини је граница са Грчком. Припада општини Дојран. Село су основали српски колонисти 1928. године, код Старог Дојрана, разрушеног у Првом светском рату. Раније становништво су чинили Турци, који су иселили. Нови Дојран је подигнут мало северније од…
› више информацијаПорекло презимена, село Мирање (Бенковац)
Мирање је село у Далмацији (Равни Котари), југозападно од Бенковца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Село се налази на ободу издуженог крашког поља, које се протеже у правцу северозапад-југоисток. Према југоистоку се надовезују села Церање и Пристег. Доње Мирање је на југозападном, а Горње Мирање на североисточном ободу поља. …
› више информацијаПорекло презимена, село Доње Церање (Бенковац)
Доње Церање је село у Далмацији (Равни Котари), јужно од Бенковца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Село се налази на југозападном ободу издуженог крашког поља, које се протеже у правцу северозапад-југоисток. Поред села повремено тече Мирошница. Изнад Доњих Церања је Мијовац, односно Градина (213 м) из доба Либурна. На…
› више информација