Слободан Зрнић

Српско презиме Љаљић потиче из Кољана у Далмацији. Крсна слава је Свети Стефан. На катастру из 1846. уписан је Тодор Љаљић. Вероватно је то био надимак неких Поповића. На попису из 1948. постојало је 20 Љаљића (4 домаћинстава) у Кољанима. У Парчићу код Дрниша постоје Љаљићи римокатолици (Хрвати). На попису…

Презиме Шупељак потиче из села Пађена код Книна (Далмација). Крсна слава је Ђурђевдан. Године 1920. у Пађенима је било 8 породица Шупељака. На попису из 1948. године евидентиран је 31 Шупељак у 6 домаћинстава.

Из Сплитског алманаха и адресара за 1925. годину. У загради је дат број особа, носитеља презимена. Сви су римокатолици. Крстуловић (398) Дворник (374) Шегвић (355) Роје (264) Реић (261) Дупланчић (239) Матошић (215) Ружић (210) Трумбић (148)

Лаурићи су стара српска православна породица из Шибеника (Вароша), присутна још у 17. веку. Године 1874. документовани су Шпиро, Крсте и Митар Лаурић. На попису из 1948. године било је 9 Лаурића у 5 домаћинстава. Крсна слава непозната (ако неко има информацију, нека напише у коментару). Римокатолици Лаурићи су најбројнији…

Иако је Монтевидео у Уругвају познат по успеху наших фудбалера на Светском првенству 1930. године, само две године раније, једна група радника из Србије је у том граду морала да се бори за опстанак. У Уругвај су 1920-их долазили људи из различитих делова Југославије, углавном бродовима који су кретали из…

Српско презиме Зорбић потиче из Клења код Богатића у Мачви. Крсна слава је Свети Стефан. У протоколу Шабачког магистрата 1808. је уписан Сима Зорбић из Клења. Према попису пореских глава 1829. године, у Клењу су пописани Јаков, Живко, Милисав, Периша и Паво Зорбић. У насељу Бежанија (Нови Београд) стара породица…

Познато је да код честих презимена (нпр. Јовановић, Николић, Марковић, Тодоровић) не можемо тражити неког заједничког мушког претка, јер је евидентно да је било више особа са истим именом, од којих су настала данашња презимена. Међутим, генетичким испитавањем по директној мушкој линији (Y хромозом), које је једно од најзначајнијих подухвата…

Рачишће је село на северној страни острва Корчула, најближе Пељешцу, а основали су га досељеници херцеговачког порекла 1672. године. Довели су их Млечани, након Кандијског рата, пошто су ратовали на њиховој страни. Становништво Рачишћа се много разликовало од осталих становника Корчуле, по језику, обичајима, ношњи и нарави. У Првом светском…

Пише: Слободан Зрнић Зубићевићи су стари српски род са простора Дрниша, присутни у тим крајевима током турске владавине. У 17. вијеку, за вријеме млетачко-турских ратова, прелазе на подручје Шибеника и Скрадина. Од Зубићевића су биле харамбаше и чланови православне црквене општине у Шибенику. Иако ово презиме данас не постоји, од…

Српско презиме Ширко потиче из Радонића (близу Коњеврата) код Шибеника у Далмацији. Документовани су у том селу као харамбаше Ширковићи још у 17. веку. Крајем 19. века неки су одселили у Книн и околна села. Крсна слава је Свети Георгије (Ђурђевдан).