Порекло презимена Козореп
Козореп је било ретко и по свему судећи изумрло српско презиме, које је документовано у Далмацији, на северу Хрватске и у Банату. У селу Надин код Бенковца (Равни Котари, Далмација), млетачким катастром из 1709. године евидентиран је Тодор Козореп. У околини Пакраца и Дарувара (Славонија) су 1706. били Радован и…
› више информацијаРужић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Ружић је село код Дрниша (Далмација), на јужном ободу Петровог поља, у подножју планине Мосећ. Ружић у ужем смислу се налази у самом подножју Мосећа, док су Гајине и Бучић на главицама (узвишењима) у пољу, а у прошлости су вођена као засебна насеља. Из 1485. постоје записи села Бухаја (Ружић…
› више информацијаПорекло презимена, село Корлат (Бенковац)
Корлат је село у Далмацији (Равни Котари), сјеверозападно од Бенковца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Село је линијског типа, на ободу дугачког поља, испод Дебелог брда. Налази се између Куле Атлагић и Биљана Горњих. На узвишењу у пољу налази се стара римокатоличка црква Св. Марије (Велика Госпа) са гробљем….
› више информацијаПорекло презимена, село Заград (Бенковац)
Заград је село у Далмацији (Равни Котари), западно од Бенковца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Село се налази између Раштевића и Надина, а некад је било у саставу Надина. Главнина села је на ободу мањег поља поред Надинског блата, а изнад поља се издижу врхови Привија, Градина, Вијенац и…
› више информацијаПорекло презимена Хуталаровић
Изузетно ретко српско презиме Хуталаровић данас постоји у Београду, а пореклом је вероватно из Вирпазара у Црној Гори. Крсна слава непозната. Томо Хуталаровић Јованов је 1891. из Вирпазара у Књажевини Црној Гори путовао за Боку (извор: Poimenični protokoli izdatih pasoša u Knjaževini Crnoj Gori, 1884-1892). Исти Томо Хуталаровић (Хуталаревић) је…
› више информацијаЛукар (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Лукар је село код Дрниша (Далмација), у области Промина. Налази се у подножју планине Мале Промине, с њене западне стране. Село Лукарић је више пута документовано у 15. вијеку, заједно са тврђавом Хотиблић, којом је владала племићка породица Шушељић. Након турских освајања Шушељићи су отишли у Грабарје код Вараждина, гдје…
› више информацијаРазвође (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Развође је село код Дрниша (Далмација), у области Промина. Налази се у подножју и на падинама планине Промине, с њене западне стране. Село Развађа Вас је документовано 1484. године, када је припадало племићкој породици Кучића, који су након турског освајања отишли у Трансилванију. Изнад Развођа и Лукара налазила се средњовјековна…
› више информацијаОтавице (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Отавице су село код Дрниша (Далмација), на источном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Постоји запис о селу из 1356. године, а под истим именом је записивано и у турским дефтерима 16. вијека. Турци су у оквиру Отавица у почетку записивали и Бучић, који је данас дио Ружића (ту…
› више информацијаГрадац (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Градац је село код Дрниша (Далмација), на југоисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Старо село је завучено иза брда, на вишем терену (као и сусједни Баљци), док су новије куће у пољу. Средином 19. вијека у самом пољу су биле само куће Пастуовића, на граници са Отавицама, те…
› више информацијаБодироге/Бодрожићи – мистериозна хаплогрупа R1b>Y13200>Y15590>Y225901
Недавно је у лабораторији Данте лабс добијен резултат ДНК тестирања (Y хромозом) Бодрожића из Кољана код Врлике (Далмација), који је затим прослеђен компанији Yfull. Као што се очекивало у Српском ДНК пројекту, утврђена је припадност реткој грани R1b хаплогрупе – R-Y13200, која је формирана пре више од 13.000 година, а…
› више информација