Лукар (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Лукар је село код Дрниша (Далмација), у области Промина. Налази се у подножју планине Мале Промине, с њене западне стране. Село Лукарић је више пута документовано у 15. вијеку, заједно са тврђавом Хотиблић, којом је владала племићка породица Шушељић. Након турских освајања Шушељићи су отишли у Грабарје код Вараждина, гдје су 1522. добили посједе (касније и у Трансилванији). У Кандијском рату средином 17. вијека постоји више записа о харамбашама Омељићима (римокатолици) из Лукара и Читлука, који су прешли на млетачку страну и настанили се на подручју Шибеника. У Лукару је стара римокатоличка црква Госпе Чатрњске, на чијем се гробљу сахрањују и из околних села (жупа Промина). Православци су у прошлости припадали парохији Врбник.

Попис становништва 1830. године: римокатолика 267, православаца 78 (укупно 345).

Попис становништва 1991. године: Хрвата 199, Срба 10, Југословена 1, непознатих 4 (укупно 214).

ПРАВОСЛАВЦИ

ПАНИЋ 

  • 1735. Ђука, Лука и Вук Панић; 1725. рођен Никола Панић; 1948. године пописано је 7 Панића у Лукару.

МЕДИЋ – Стевањдан

  • 1735. Илија, Раде, Никола, Грго и Михаило Медић; 1752. Петар Медић добио Илију; 1754. Цвитко Медић добио Стевана; 1948. године пописан је 21 Медић у Лукару.

СТОЈАНОВИЋ – Стевањдан

  • 1765. Петар Стојановић добио Ђуру; није их било у катастру 1735. године, па је могуће да су огранак Медића; 1948. године пописан је 31 Стојановић у Лукару.

НОВАК – Стевањдан

  • 1735. Сава Новаковић; 1775. Раде Новак добио Стевана; 1948. године пописан0 је 13 Новака у Лукару.

РИМОКАТОЛИЦИ

ЧУЛИНА (надимак Бераћ у 19. вијеку)

  • 1735. Грго, Лука, Антон, Стипан, Јуриша и Михо Чулина

САРИЋ

  • 1709. Иван и Крижан Сарић; 1735. харамбаша Игњацио Сарић, Тома, Фране, Мате и Иван Сарић.

ПРГЕША

  • 1735. Иван Пргеша

ПЕРИЋ (надимак Катушић у 19. вијеку)

  • 1735. Иван, Фране и Антон Перић.

ЧАВЛИНА

  • око 1850. Андрија, Петар и Лука Чавлина

МАНДАРИЋ

  • око 1850. Марко, Шимун и Јосип Мандарић.

ШЕШО

  • око 1850. Никола и Стипан Шешо.

УЈАКОВИЋ (огранак Чулина)

  • 1782. Стана Ујаковић-Чулина; око 1850. Јуре Ујаковић.

Извори:

  • Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
  • Подаци из средњовјековног и турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год. и “Попис нахије Нечвен из 1574. године, Мешовита грађа”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2021. год.
  • Подаци из млетачких докумената 17. вијека (о Омељићима) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
  • Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.