Порекло презимена, село Хотањ (Неум)

Порекло становништва села Хотањ, општина Неум. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Хотањ је међу брдом Градином и Обориштем. Живе воде нема. Старе чатрње су: Сарајуша и За Селом. Нових чатрња има 12.

Земље и шуме.

Земље у пољу су: Побрђи, Шенокоси, Баре, Нугленице, Нугли, Беговци и Подгребнице. У брду су: Јаришта, Забрежнице, Милобраћа Њиве, Равни Подови, Виноградине, Врти, Подворнице, Локве, Кућишта, До и Залокавје. Брда су већином гола. Брдо је издељено још за време турске управе. Стокку напасају по странама око села.

Тип села.

Куће – свега 13 – су на окупу. Раније су имали стаје у Жуковици, а данас су тамо неки из Хотња који су се населили и то је сада засебан заселак. У селу су три гробља: 1) Тројићи, 2) Лазаревићи и Рагужи и 3) Павловићи, Катићи и Перићи. Као објашњење томе наводе да је један Јањњић заклао женско дете Катића.

Порекло становништва.

Данас у селу живе само католици. Сви славе Никољдан.

-Павловићи (2 к) су најстарији род у селу, један од најстаријих родова у Чарићима. Старином су из Црне Горе (из Бјелопавлића). Дошли су наводно  пре 300 година и то због тескобе, пошто су се намножили, а пре тога су овамо долазили са стоком као на „траварско место“. Пре су се звали Прчки, јер је неки предак био срдит као пречица на дубу. Има их и другде по Херцеговини.

-Катићи (4 к): Однекле је дошла жена Ката са мушким и женским дететом. Неки Лазаревић Јањић закоље женско дете, а мушко се после по мајци Кати прозове Катићем. Има их насељених у Аладинићима и у Мошевићима.

-Тројићи (3 к) раније Зеленпуховићи. Прича се: Имао Павловић момка-слугу а Лазаревић слушкињу, па се њих двоје загледали и она роди мушко дете, које су прозвали Брајиловић, а доцније Тројић.

-Лазаревић (2 к) су од давнина ту. Презиме Јањић је старије и добили су га по некој Јањи, а Лазаревићима су названи по неком Лазару, који је био врло чувен.

-Перић (1 к) је дошао из Дубраве за зета Катића пре 50 година.

-Рагуж (1 к) се доселио из Крушева код Стоца, пре 60 година.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.